Osećam večeras potrebu da vam napišem novi post o tome kako emocije utiču na prejedanje.
Život nije jedna ravna linija po kojoj mi koračamo svaki dan. Život treba shvatiti kao otkucaje srca. Uvek ima uspona i padova, a najvažnije je dragi moji kako će te vi ustati nakon tog pada.
Pišem ovo večeras jer još uvek me emocije vode.
Loše već par dana spavam, neki nemir je u meni zbog svega što se događa oko mene, ali eto taj nemir je verovatno bio upozorenje da me čeka neka tuga. Dan ko dan super sam započela bez obzira na manjak sna ovih dana, puna elana i optimizma kročim sat po sat, sve do naveče do jednog poziva koji mi sve to ruši. Počinju plač, jecaji ne mogu se zaustaviti, počinje da me steže u prsima i borim se da dodjem do vazduha. Trenutno sama bez igde ikog da me uteši, svi moji dragi su daleko. Zovem svoj oslonac u životu, međutim smirit se ne mogu. Suze i dalje liju i sve mi je teže,ali kroz glavu mi prolazi misao isplači se biće ti lakše. Nakon što su suze presušile razmišljam šta sada da radim da se smirim do kraja, nema šanse za zavirujem u frižider da tražim nešto slano/slatko za jesti ili još gore da idem u prodavnicu po neki grickalice. Onda mi se lampica upali, odem na youtube nađem svoju omiljenu trenericu i odradim 30 min vežbanja uz nju. Dok vežbam razmišljam u sebi halo ženo jel ti shvataš koliko si se ti promenila, pre 2 godine natrpala bi u sebe svega i svačega, to bi me još više u depresiju bacilo.
Ovo vam pišem da vidite da svi mi u životu imamo nešto što nas jako pogađa i zbog čega veoma često posežemo za hranom. Međutim moram vam reći da hrana nije rešenje i da hranom nećete ništa postići samo će te sebe još više u očaj baciti.
Ova promena nije ni malo laka, potrebno je puno rada na sebi. Svaki dan je borba,čak i kad skinete kilograme borba se i dalje nastavlja. Nekad sam znala reći da je moj višak kilograma i moj odbrambeni zid, to me nekako čuva da ne budem toliko povređena ali verujte mi to nije istina jednako sam ranjiva sada i kao i onda kad sam imala skoro 30 kg više. Ali skidanjem velikog broja kilograma morate promeniti i svoj odnos prema hrani, jer verujte mi jedno bez drugog teško ide.
Sad će neko reći ma šta ova priča ali ljudi moji kilograme je jako lako skinuti ali glavu je teško promeniti.
Zato radite na sebi i na prepoznavanju emocija jer jedino to vam može pomoći u životu,a i u borbi protiv suvisnih kilograma. Kad kockice u glavi posložite i kad počnete upravljati svojim emocijama kilogrami će lakše padati.
Život nije jedna ravna linija po kojoj mi koračamo svaki dan. Život treba shvatiti kao otkucaje srca. Uvek ima uspona i padova, a najvažnije je dragi moji kako će te vi ustati nakon tog pada.
Pišem ovo večeras jer još uvek me emocije vode.
Loše već par dana spavam, neki nemir je u meni zbog svega što se događa oko mene, ali eto taj nemir je verovatno bio upozorenje da me čeka neka tuga. Dan ko dan super sam započela bez obzira na manjak sna ovih dana, puna elana i optimizma kročim sat po sat, sve do naveče do jednog poziva koji mi sve to ruši. Počinju plač, jecaji ne mogu se zaustaviti, počinje da me steže u prsima i borim se da dodjem do vazduha. Trenutno sama bez igde ikog da me uteši, svi moji dragi su daleko. Zovem svoj oslonac u životu, međutim smirit se ne mogu. Suze i dalje liju i sve mi je teže,ali kroz glavu mi prolazi misao isplači se biće ti lakše. Nakon što su suze presušile razmišljam šta sada da radim da se smirim do kraja, nema šanse za zavirujem u frižider da tražim nešto slano/slatko za jesti ili još gore da idem u prodavnicu po neki grickalice. Onda mi se lampica upali, odem na youtube nađem svoju omiljenu trenericu i odradim 30 min vežbanja uz nju. Dok vežbam razmišljam u sebi halo ženo jel ti shvataš koliko si se ti promenila, pre 2 godine natrpala bi u sebe svega i svačega, to bi me još više u depresiju bacilo.
Ovo vam pišem da vidite da svi mi u životu imamo nešto što nas jako pogađa i zbog čega veoma često posežemo za hranom. Međutim moram vam reći da hrana nije rešenje i da hranom nećete ništa postići samo će te sebe još više u očaj baciti.
Ova promena nije ni malo laka, potrebno je puno rada na sebi. Svaki dan je borba,čak i kad skinete kilograme borba se i dalje nastavlja. Nekad sam znala reći da je moj višak kilograma i moj odbrambeni zid, to me nekako čuva da ne budem toliko povređena ali verujte mi to nije istina jednako sam ranjiva sada i kao i onda kad sam imala skoro 30 kg više. Ali skidanjem velikog broja kilograma morate promeniti i svoj odnos prema hrani, jer verujte mi jedno bez drugog teško ide.
Sad će neko reći ma šta ova priča ali ljudi moji kilograme je jako lako skinuti ali glavu je teško promeniti.
Zato radite na sebi i na prepoznavanju emocija jer jedino to vam može pomoći u životu,a i u borbi protiv suvisnih kilograma. Kad kockice u glavi posložite i kad počnete upravljati svojim emocijama kilogrami će lakše padati.
Нема коментара:
Постави коментар