Moja borba sa kilogramima kreće od malih nogu pa sve do današnjih dana. Tek mi je 26 godina a imam osećaj da tek sada počinje moj život.
Do sredine srednje škole nisam ništa poduzima kako bih smanjila svoju tada već veliku kilažu, u srednjoj školi uspem skinuti oko 15 kg i to na brzinu. Naravno tih 15 kg se vratilo i to ne više ni tih 15 nego je sada bilo 20.
Krećem na fakultet, novi grad,novi ljudi, studentski život, brza hrana, sokovi, kafe, puno sedenja malo kretanja i evo jos 20 kg gore. Nisam ni bila svesna kolika sam. Moji kilogrami nikad me nisu ograničavali u tom smislu da ne mogu imati normalan društveni život, bar sam to tada mislila.
Na trećoj godini fakulteta počinje problem sa menstruacijom, naravno odem kod ginekologa i žena me odmah uputi kod gastroenterologa, znajući da je moj izostanak menstruacije povezan sa mojom kilažom.
Zajedno sa tom doktoricom za 6 meseci skinem 50 kg, ograničena na jedan obrok dnevno, par voćkica, 2 šolje mleka/jogurta bez hleba, testa. Teško ali uspevam ja to nekako, nakon nekog vremena čak ni to malo ne jedem, pojedem samo taj jedan obrok i to malu količinu i neku voćku. Niko tada srećniji od mene. Menjam garderobu, svaki dan kad ustanem sama sebi sam sve mršavija. Nedeljno sam skidala i po 4 kg. Naravno puna elana odmah po početku tog mršavljenja krenem da vežbam, 3 do 4 puta nedeljno, kombinacija pilatesa i yoge.
Sve odlično do leta, tada dolazi do velikog preokreta u mom privatnom životu. Sve to jako utiče na mene, malo po malo i ja ponovo počinjem jesti kao i ranije, pijem sokove, brza hrana. U dve godine ja sam svih 50 kg vratila.
Sada mi je jasno zašto je to tako, prvo to je bilo veoma brzo skidanje kilograma, nisam rešila svoje unutrašnje probleme koje me vode u to da jedem i kad nisam gladna.
Pre dve godine odlučim ponovo ja sama da skidam kilograme i da postanem vegetarijanac. Dva meseca super kilogrami idu dole, pazim šta jedem, vežbam i super se osećam. Tada skinem 10 kg za nekih 2,5 meseca. Dolazi nova godina i praznici i ja prekidam sa vežbanjem i više ne pazim pazim šta jedem. Prolazi 8 meseci od toga ja stajem na vagu i vidim 3 kg više, to i nije tako strašno s obrzirom da se ja mogu brzo udebljati. Tada ponovo počinjem vežbati i paziti šta jedem. Prolazi opet 2,5 meseca mog rada i truda opet 10 kg dole. Ponovo praznici ja se opustim udebljam se 2 kg. Ali ovaj put nisam čekala 8 meseci od nove godine, prošlo je samo 15 dana i ja ponovo vežbam i pazim šta jedem i da vegetarijanc sam i dalje :D
Shvatila sam da nije samo stvar u hrani koja se jede, u mom slučaju emocije igraju jednu veliku ulogu, ali pokušavam da se pronađem na ovom svetu, učim da kontrolišem svoje emocije i da se borim sa njima na neki drugi način a ne da uvek potežem za hranom.
I ovaj blog otvaram iz jednog jedinog razloga a to je što verujem da će mi pisanje i deljenje moje priče još više pomoći kad mi padne motivacija.
Do sredine srednje škole nisam ništa poduzima kako bih smanjila svoju tada već veliku kilažu, u srednjoj školi uspem skinuti oko 15 kg i to na brzinu. Naravno tih 15 kg se vratilo i to ne više ni tih 15 nego je sada bilo 20.
Krećem na fakultet, novi grad,novi ljudi, studentski život, brza hrana, sokovi, kafe, puno sedenja malo kretanja i evo jos 20 kg gore. Nisam ni bila svesna kolika sam. Moji kilogrami nikad me nisu ograničavali u tom smislu da ne mogu imati normalan društveni život, bar sam to tada mislila.
Na trećoj godini fakulteta počinje problem sa menstruacijom, naravno odem kod ginekologa i žena me odmah uputi kod gastroenterologa, znajući da je moj izostanak menstruacije povezan sa mojom kilažom.
Zajedno sa tom doktoricom za 6 meseci skinem 50 kg, ograničena na jedan obrok dnevno, par voćkica, 2 šolje mleka/jogurta bez hleba, testa. Teško ali uspevam ja to nekako, nakon nekog vremena čak ni to malo ne jedem, pojedem samo taj jedan obrok i to malu količinu i neku voćku. Niko tada srećniji od mene. Menjam garderobu, svaki dan kad ustanem sama sebi sam sve mršavija. Nedeljno sam skidala i po 4 kg. Naravno puna elana odmah po početku tog mršavljenja krenem da vežbam, 3 do 4 puta nedeljno, kombinacija pilatesa i yoge.
Sve odlično do leta, tada dolazi do velikog preokreta u mom privatnom životu. Sve to jako utiče na mene, malo po malo i ja ponovo počinjem jesti kao i ranije, pijem sokove, brza hrana. U dve godine ja sam svih 50 kg vratila.
Sada mi je jasno zašto je to tako, prvo to je bilo veoma brzo skidanje kilograma, nisam rešila svoje unutrašnje probleme koje me vode u to da jedem i kad nisam gladna.
Pre dve godine odlučim ponovo ja sama da skidam kilograme i da postanem vegetarijanac. Dva meseca super kilogrami idu dole, pazim šta jedem, vežbam i super se osećam. Tada skinem 10 kg za nekih 2,5 meseca. Dolazi nova godina i praznici i ja prekidam sa vežbanjem i više ne pazim pazim šta jedem. Prolazi 8 meseci od toga ja stajem na vagu i vidim 3 kg više, to i nije tako strašno s obrzirom da se ja mogu brzo udebljati. Tada ponovo počinjem vežbati i paziti šta jedem. Prolazi opet 2,5 meseca mog rada i truda opet 10 kg dole. Ponovo praznici ja se opustim udebljam se 2 kg. Ali ovaj put nisam čekala 8 meseci od nove godine, prošlo je samo 15 dana i ja ponovo vežbam i pazim šta jedem i da vegetarijanc sam i dalje :D
Shvatila sam da nije samo stvar u hrani koja se jede, u mom slučaju emocije igraju jednu veliku ulogu, ali pokušavam da se pronađem na ovom svetu, učim da kontrolišem svoje emocije i da se borim sa njima na neki drugi način a ne da uvek potežem za hranom.
I ovaj blog otvaram iz jednog jedinog razloga a to je što verujem da će mi pisanje i deljenje moje priče još više pomoći kad mi padne motivacija.
Нема коментара:
Постави коментар