Danas se puno priča o tome kako je hrana ovisnost kao i alkohol/droga itd. Bez alkohola/droge naše telo može preživeti nažalost naše telo bez hrane ne može.
Mnogi će na ovo odmahnuti rukom i reći ma o čemu ova priča,ali isto tako znam da će mala grupa ljudi koja ovo bude čitala razumeti tačno o čemu pričam.
Nismo svi ovisnici ali sve veći broj ljudi danas su ipak ovisnici o hrani. Davno je Hipokrat rekao "Neka lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek". Danas smo na ovo zaboravili, ali zašto? Odgovor je jednostavan zato što način života je drugačiji, svi tražimo brza rešenja za sve. Zbog svega toga nastala je brza hrana, prerađena hrana, hrana bez ikakve nutritivne vrednosti, hrana koja neće nahraniti naše telo. Nažalost ovakva hrana od nas je stvorila ovisnike,a zašto? Zato što ova hrana sadrži hemijske elemente koji nas vuku da je jedemo sve više i više. Takva hrana stvara od nas ovisnike. Mnogi ljudi su ovisni o određenoj hrani a da toga nisu ni svesni.
S obzirom da se godinama borim sa kilogramima, puno čitam i educiram se o prehrani. Naravno i ja sam bila nekad ovisna o svemu i svačemu, npr. Coca Cola, čokolada, keks, kolači i svasta nešto. Iako sam znala puno toga i ranije sve sam to zanemarila i uživala u svoj toj hrani bogatoj mastima, šećerom i drugim stvarima koje nisu potrebne mom organizmu. Uživala sam u tome svemu jer iz začaranog kruga ove hrane je veoma teško izaći.
Promene u načinu prehrane moraju polako doći, jer ako odlučite preko noći svega se odreći budite sigurni da ste osuđeni na propast. Krenite malim koracima, jedna po jedna stvar. Evo daću vam moj primer, prvo čega sam se odrekla bili su sokovi. Ranije posle ručka sam morala popiti neki sok, jedan dan sam rekla neći više pa pijem sokove i držala sam se toga. Kako su dani prolazili sve je lakše bilo se držati toga, sada nakon godinu dana ja više nemam želju za sokom. Kad sam oko nove godine popila gutljaj Coca Cole mislila sam da ću umreti od količine šećera koju sam u toj čaši osetila.
Sokovi su nešto čega sam se najlakše odrekla, puno teže mi je bilo da se odreknem čokolade/keksa ali eto borim se i protiv toga. Našla sam si zamene za ove stvari ako hoću čokoladu jedem crnu čokoladu, češće potežem za suvim voćem (šljive, smokve, kajsije, urme), od slanog (orašasti plodovi).
I danas znam potegnuti za kolačima (znam da su puni masti i šećera), to je moja ovisnost i teško je stvarno potpuno ih se odreći,ali dopuštam sebi da nekad i to pojedem,čak iako nekad preterem sutra nastavljam sa pametnijim izborom jela. Ne želim da zbog tog jednog dana upropastim sve ovo što sam do sada postigla.
Pišem vam svoja iskustva da ukoliko odlučite i sami napraviti neku promenu u svom načinu prehrane znate šta sve možete očekivati, nekih stvari lako će te se odreći a nekih jako teško.
Mnogi će na ovo odmahnuti rukom i reći ma o čemu ova priča,ali isto tako znam da će mala grupa ljudi koja ovo bude čitala razumeti tačno o čemu pričam.
Nismo svi ovisnici ali sve veći broj ljudi danas su ipak ovisnici o hrani. Davno je Hipokrat rekao "Neka lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek". Danas smo na ovo zaboravili, ali zašto? Odgovor je jednostavan zato što način života je drugačiji, svi tražimo brza rešenja za sve. Zbog svega toga nastala je brza hrana, prerađena hrana, hrana bez ikakve nutritivne vrednosti, hrana koja neće nahraniti naše telo. Nažalost ovakva hrana od nas je stvorila ovisnike,a zašto? Zato što ova hrana sadrži hemijske elemente koji nas vuku da je jedemo sve više i više. Takva hrana stvara od nas ovisnike. Mnogi ljudi su ovisni o određenoj hrani a da toga nisu ni svesni.
S obzirom da se godinama borim sa kilogramima, puno čitam i educiram se o prehrani. Naravno i ja sam bila nekad ovisna o svemu i svačemu, npr. Coca Cola, čokolada, keks, kolači i svasta nešto. Iako sam znala puno toga i ranije sve sam to zanemarila i uživala u svoj toj hrani bogatoj mastima, šećerom i drugim stvarima koje nisu potrebne mom organizmu. Uživala sam u tome svemu jer iz začaranog kruga ove hrane je veoma teško izaći.
Promene u načinu prehrane moraju polako doći, jer ako odlučite preko noći svega se odreći budite sigurni da ste osuđeni na propast. Krenite malim koracima, jedna po jedna stvar. Evo daću vam moj primer, prvo čega sam se odrekla bili su sokovi. Ranije posle ručka sam morala popiti neki sok, jedan dan sam rekla neći više pa pijem sokove i držala sam se toga. Kako su dani prolazili sve je lakše bilo se držati toga, sada nakon godinu dana ja više nemam želju za sokom. Kad sam oko nove godine popila gutljaj Coca Cole mislila sam da ću umreti od količine šećera koju sam u toj čaši osetila.
Sokovi su nešto čega sam se najlakše odrekla, puno teže mi je bilo da se odreknem čokolade/keksa ali eto borim se i protiv toga. Našla sam si zamene za ove stvari ako hoću čokoladu jedem crnu čokoladu, češće potežem za suvim voćem (šljive, smokve, kajsije, urme), od slanog (orašasti plodovi).
I danas znam potegnuti za kolačima (znam da su puni masti i šećera), to je moja ovisnost i teško je stvarno potpuno ih se odreći,ali dopuštam sebi da nekad i to pojedem,čak iako nekad preterem sutra nastavljam sa pametnijim izborom jela. Ne želim da zbog tog jednog dana upropastim sve ovo što sam do sada postigla.
Pišem vam svoja iskustva da ukoliko odlučite i sami napraviti neku promenu u svom načinu prehrane znate šta sve možete očekivati, nekih stvari lako će te se odreći a nekih jako teško.
Нема коментара:
Постави коментар